Kad bi se oko nas rušio svet
Da li bi me držala za ruku?
Rekla da nije važno,
Da smo zajedno,
Da je naš svet ceo
A ovaj neka se i sruši.
Kad bi se oko nas rušio svet
Da li bi me poljubila?
Da skončamo spojenih usana,
Dok tlo podrhtava i puca pod našim stopalima?
Kad bi se oko nas rušio svet,
Da li bi mi dlanovima prekrila obraze?
Da ostanu na tvojoj koži
Još tih par sekundi koliko i nas još bude.
Kad bi se oko nas rušio svet
Da li bi se podigla onako na prste?
Da te svu sebi privučem u zagrljaj
Dok krhotine padaju po nama?
Kad bi se oko nas rušio svet
Da li bi, ludo, najzad priznala da me voliš?
Da si moja,
Onoliko koliko sam i ja svih ovih godina tvoj.
Kad bi se oko nas. . .
Pitam se
Kad bi se oko nas rušio svet
Da li bi mi oprostila?
pinterest.com
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.