I tako – lepo smo vas savetovali kako da učite i da preživite ispitne rokove, pokušavali da vam pomognemo da pobedite ispitnu tremu, i da odlučite da li ćete štrebati iz knjiga ili iz skripata. Ali, recimo i ovo: studiranje nije samo učenje, niti je život u domu samo grejanje stolice u čitaonici. Diploma će vam, nadajmo se, doneti radno mesto i platu; ali, kada se jednog lepog dana, kao odrasli ljudi, budete prisećali svojih studentskih godina, uspomene na ispitnu literaturu išaranu žutim i zelenim markerima verovatno neće biti nešto što će vam doneti naročitu toplinu oko srca.
Nema ničeg lošeg u tome da nakon završenog fakulteta imate bogatu kolekciju knjiga, skripata i beležaka (osim ako vam se od težine papirologije ne raspadne polica ili popusti pregrada radnog stola). Ali, potrudite se da ta zbirka ne bude i jedina koju sa studija donesete. Gde god da vas život dalje odvede, ponesite sa sobom i jednu šarenu kolekciju za dušu: kolekciju karata za koncerte i ulaznica za pozorište; plastičnih kašičica i kesica šećera što mirišu na onu jednu, baš važnu kafu; kutija od cigareta koje je ispraznio neko drugi, dok je čekao vas, i iscepanih stranica koje ste ižvrljali vi, dok ste čekali nekog drugog; voznih karata za bitne smerove, i štapića iz kineskog restorana u kome ste prvi put probali pohovani sladoled.
Samo vi učite – škoditi vam, svakako, neće. Ali u pauzama između učenja i ispitnih rokova – ne zaboravite da živite.
Osvanite na keju uz izlazak sunca i zvuke gitare.
Pojedite burek u tri ujutru – onaj vruć, tek izašao iz pećnice.
Pozovite ceo dom na sobnu žurku.
Spakujte lanč-paket u ranac i krenite pešice na izlet.
Dobijte upalu mišića od skakanja na koncertu.
Zaljubite se.
Odljubite se.
Napravite palačinke bez recepta.
Zapevajte na karaokama.
Istražite ulice vašeg studentskog grada u koje nikada ranije niste kročili.
Navucite rukavice i napravite džinovskog Sneška isped doma.
Probudite se u sobi koja nije vaša.
Ogranizujte filmski maraton.
Otpevajte nekome serenadu pod prozorom.
Smejte se nasred ulice dok vam ne poteku suze, i plačite na nečijem ramenu dok vam ono što vas je rastužilo ne postane smešno.
Izgradite uspomene. Ne treba vam za to mnogo materijala – malo mladalačkog optimizma, nešto slobodnog vremena, i sasvim malo volje.
A ako još niste počeli da gradite, počnite. Što pre. Jer, kad, ako ne sad?
