Juče, danas, sutra

– Nećemo reći “zauvek”. “Zauvek” zvuči tako pretenciozno. Kao da želimo da ukrademo večnost samo za nas. A ne želimo to, je li tako? Večnost pripada celom svetu.
– A šta ako definišemo to kao “sto, hiljadu, milion, milijardu eona”?
– Ne, ludice, opet preteruješ, kao i uvek.
– Pa dobro? Šta onda da kažem, pametnjakoviću?
– Reci “juče, danas, sutra”, toliko.
– Tako prosto?
– Da, tako prosto.
– Oduvek si bio kratak, jasan, a ja ta koja svoju vatru raspiruje na sto strana.
– To si ti. To smo mi.
– Hej!
– Da?
– Juče, danas, sutra…
– Eto, vidiš da je prosto!

Autor: Brankica Živković


pinterest.com