Videla sam ga,
sinoć,
isto je onako lep.
Kosa mu je duža,
naslonjen o vrata omiljenog mu lokala na Vračaru,
Puši cigaru,
kako nikada niko neće umeti.
U prolazu umesto
‘Kako si?’
Dovikuje,
-Pišeš li?
~Pišem, kažem.
-Ima li me bar u nekoj od tvojih reči?
~Ima, govorim,
jedva da čujem i sebe šta sam izgovorila.
-Ej,
mala!
Ne zaustavljaj se,
tako znam da sam još pomalo živ.
A kako vidim ni ti nisi loša.
‘Ne maši,
ni ja neću da mašem.’
Autor: Marina Avramović ◊ Izvor fotografije: favim.com
