Jelena Simić, po zanimanju glumica, spletom okolnosti nije uspela da se odmah zaposli u struci – bar ne u meri da isključivo od toga živi. Ne želeći da sedi i čeka na prilike, rešila je da ih stvara sama. Upravo tako rodio se Ekri dizajn, topla porodična preduzetnička priča kroz koju nas Jelena već godinu dana greje i uveseljava čarobnim modelima kimona i ogrtača.
Za ovu talentovanu, kreativnu i ambicioznu devojku, Ekri predstavlja radost osmišljavanja dizajna, biranja materijala, krojenja, endlanja, šivenja, i obradovanja devojaka gotovim komadima pakovanim sa puno ljubavi i pažnje.
Jelena kaže da je prvobitna ideja bila da iskoristi znanja i resurse koje je već posedovala kako bi kreirala sopstveni proizvod. Inspirisana garderobom koju joj je majka šila čitavog života, i ona se zainteresovala za ovaj kreativni zanat:
Mama nikad nije šila za druge. O prodaji tek nije razmišljala. Ja sam joj iznela predlog da krenemo, pa kako bude.
Tako se šivenje iz hobija za mamu farmaceuta i ćerku glumicu pretvorilo u isplativ porodični zanat, a imajući u vidu da posluju već godinu dana i da je sve veći broj devojaka zainteresovanih za odevne komade koji izlaze iz ove male porodične radionice, Ekri je bez sumnje opravdao očekivanja svojih osnivačica.
Šivenje kimona je nesumnjivo autentična ideja, ali i neverovatno hrabra za naše podneblje. To je bar bila moja prva pomisao kada sam čula za njen plan, pa nisam odolela želji da je pitam zašto baš kimono.
Pri donošenju odluke o šivenju kimona imala je dva važna kriterijuma, objašnjava.
Prvi se odnosio na to da veličina bude univerzalna, kako bi projekat bio održiv s obzirom na ograničenost kapaciteta. Drugi je ono što je zapravo učinilo da Ekri postane autentičan brend kom devojke žele da poklone svoje poverenje.
Želja je bila da šijemo nešto što je nosivo i čega nema često u „fast fashion“ radnjama.
Termin fast fashion odnosi se na modne kompanije koje po niskim cenama prodaju garderobu prateći trendove visoke mode a koristeći jeftinu radnu snagu i jeftine materijale. Ove kompanije, dakle, prodaju garderobu po pristupačnim cenama u radnjama širom sveta, pa i kod nas. Pored dve važne kolekcije godišnje (proleće/leto jesen/zima), one izbacuju gotovo svakog meseca novu mini-kolekciju.
Kao mladi dizajner domaćeg brenda, Jelena je došla do ideje da devojkama poput sebe omogući da imaju dizajnirani komad odeće koji je unikatan ali ne nužno i preskup.
Tražila sam dugo optimum rada, materijala i stvorene vrednosti koji formira priuštivu cenu tako da niko ne bude na gubitku.
U pokušaju da doskoči fast fashion-u, Jeleni je pomogla i želja da se devojke svih tipova građe osećaju dobro u komadu koji će proizvoditi.
Slagaću ako kažem da se šivenje kimona nije poklopilo sa Boho trendom koji je prisutan već neko vreme kod nas.
Naziv brenda kao spona emancipovane žene nekad i sad
Na moju znatiželju zašto baš Ekri, Jelena objašnjava:
Gotovo da se nismo dvoumile oko naziva brenda. Ekri je moja baka, a mamina tetka, koja je pre svega bila vrlo obrazovana i emancipovana žena svog vremena, moram to da naglasim, koristila kao naziv za bež, odnosno krem boju. Poreklo ove reči je francusko. Moja baka je do smrti govorila tečno tri jezika, verovala sam joj. Ekri je za mene bež pa čak i ako nije. A pritom je i moja omiljena boja.
„Kada smo sašile prve komade nisam imala pojma da li će se uopšte prodati. Svaki od prvih šest kimona sam znala kojoj drugarici ću pokloniti ukoliko prodaja propadne. Pomislila sam – to i nije neki gubitak: imam pet poklona i jedan da častim sebe. Nije loša investicija.“
Na pitanje šta je na početku plasiranja kimona predstavljalo najveći problem, Jelena ističe da joj je bilo konfuzno sve u vezi sa prodajom putem Instagrama, što joj iz ovog ugla deluje prilično smešno.
Sećam se da sam sedela kod drugarice Maje i da smo odlučile tog 4. septembra da napravimo stranicu i objavimo fotografije. Samo se sećam da su mi goreli obrazi od uzbuđenja.
Sutradan je već jedan momak kupio moj prvi kimono. Nikada mi se posle nije javio i ne znam ni da li zna da je bio prvi kupac. (Naravno, platio je, ne brinite!)
Kako priznaje, crvenela je i u pokušajima da formira cenu – isprva nije umela da naplati svoj rad, ali je imala veliku pomoć od prijatelja koji se bave marketingom. Kaže da su oni bili ti koji su je nesebično naučili mnogim stvarima, pa je sve došlo na svoje, zbog čega im je beskrajno zahvalna.
A sada, zavirimo u radionicu Ekri dizajna…
Ako ste se kao i ja pitali kako Ekri funkcioniše, verujem da će vas impresionirati, baš kao i mene, činjenica da Ekri predstavlja jednu istinski revnosnu zajednicu koja daje svoj maksimum da autentični paketić stigne na pravu adresu i ispuni očekivanja.
“Najvažnija osoba je moja mama Zorana koja je lavica u svakom smislu te reči. Njena hrabrost i čvrstina su nešto čemu se svaki dan divim i ugledam se na to. Ona je glavna u proizvodnji, ja sam šegrt. Moji šavovi postaju sve ravniji i ravniji zahvaljujući njoj.”
„Moj tata Dragan je logistička podrška našeg Ekrija“, ističe Jelena. „Na svim handmade festivalima je sa mnom i ponekad me odmeni kada je slanje u pitanju. Često me vozi u nabavku kada moram proveriti materijale u sve četiri radnje iz kojih nabavljamo materijale. On je prava podrška u svakom smislu te reči i zahvalna sam mu najviše na svetu što ima razmevanja.“ Kao veliku podršku u poslu izdvaja i brata Rastka, ali i fotografe čije oštro oko hvata sve božanstvene detalje kimona.
Radila sam do sada sa dva fotografa. Prvi je Marko, čije su fotke i otvorile Ekri stranicu. Druga je Gordana koja je zapravo ne samo fotografkinja u užem smislu te reči, već neko ko mi je puno saveta dao u vezi sa za celom pričom. što marketinških, što stilskih, što organizacionih).
Ali, ne smemo zaboraviti ni modele…
„Tu su i moje drugarice koje često možete viđati na našim fotografijama. Njima se ovim putem iskreno zahvaljujem što izdvajaju svoje slobodno vreme na Ekri. To su Zorana, Nataša, Maja, Milica, Maja, Kaća, Nađa, Sara.“
Da je bezgranično drugarstvo jedan od suštinskih razloga uspeha Ekri dizajna govori činjenica da je i njegov vizuelni identitet nastao u krugu prijatelja. „Moj drug Stefan pomogao oko celokupnih vizuala cele priče, uključujući logo, vizit karte, nalepnice, pakovanja, etikete”, ističe Jelena.
A ako mislite da je to sve, varate se, jer Ekri komunicira i sa zvezdama: „Važan deo moralne podrške Ekrija je i Ika, koja nam redovno proverava zvezde na poslovnom planu!”
“I tu sam ja. Ja sam u svakom segmentu poslovanja Ekrija. Pomažem u proizvodnji: krojim i endlam, sve češće i štepam. Vodim profil, komuniciram sa mušterijama, dostavljam kimone, odlazim na handmade festivale. Zapravo, suštinski organizujem sve – od porudžbina, fotografisanja, dostave i razvoja našeg biznisa. Ali iskreno nije mi teško. Učim svakog dana, i napredujem u vođenju posla, što je najvažnije. Otkrivam u sebi neke nove osobine i liderske sposobnosti, što je svakako benefit ovog biznisa za mene lično.”
Za izradu jednog kimona potreban je jedan dan, a u procesu njegovog plasiranja, Jeleni je najveći izazov pokazivanje i održavanje kvaliteta. Smatra da to ne važi samo za Ekri, već za svaki posao na ovoj planeti, uključujući i njen glumački poziv.
Kada pokažeš kvalitet, trudi se da ga održiš jer ti svaki sledeći dan od toga zavisi.
Ova mlada dizajnerka je jedan od sebi zadatih mini-izazova već dostigla.
Srela sam na ulici devojku koju ne poznajem u našem kimonu. I to se desilo više puta. Taj osećaj je neprocenjiv. Ljudi vole, nose i vrednuju vaš rad, a vi toga čak niste ni svesni dok se ne uverite na ovaj način. To je predivno.
Ali tu izazovima nije kraj. Jelena ima želju i da proširi posao na još nekoliko odevnih komada koji joj deluju zanimljivo, a došla je i do tačke u kojoj razmišlja o upošljavanju trećeg lica za uslužno šivenje. Izazova je na pretek, ali ne bi da priča o njima – da ne urekne.
Pri odabiru materijala i dezena, ističe da joj je važno da budu stilski povezani a uglavnom se vodi sopstvenim osećajem i bira isključivo ono što joj se dopada.
Jako malo se dvoumi jer ima jasnu viziju svog brenda – zna šta mu pripada a šta ne.
Žene koje rade u maloprodajama gde nabavljam materijale su uglavnom ljubazne, Kristina mi čak pomogne pri izboru i raduje se da sa mnom traži materijale po rolnama, korpama, kuponima i hvala joj puno na tome. Izbor ne traje dugo, uglavnom znam po šta dolazim.
Jelena ističe da je uvidela potencijal posla u koji se upustila nakon što je u roku od tri dana prodala prvih šest kimona i dobila pozitivne povratne reakcije od kupaca.
“Izlasci na handmade festivale olakšavaju Ekriju predstavljanje modela jer ljudi uživo mogu bolje da se uvere u kvalitet modela i pedantnost obrade, opipaju teksturu, pa i probaju na licu mesta. O kvalitetu govori i činjenica da su i sve ove reakcije bile pozitivne.”
A ako se pitate ko uopšte kupuje kimone u Srbiji…
Kada je započela pokretanje biznisa, Jeleni je ciljna grupa bio, kako kaže, „kimono tip ljudi“, prvenstveno misleći na tzv. „hipsterke“, ali se ispostavilo da devojke koje bi mogle potpasti u ovu grupaciju čine tek polovinu kupaca.
“Bilo je raznih kupaca, od dve preslatke bake koje su kupile kimono za kućnu upotrebu, do devojaka za koje se može reći da veoma budno prate modne trendove. Za kraj bih izdvojila grupu devojaka koje vole stvari koje su umetničke i jedinstvene. Ta grupa mi je najdraža jer za njih znam da se često vraćaju ponovo. A nekako i sebe ubrajam u tu grupu, mada znam – ne bi trebalo da favorizujem.”
Ekri opstaje, sigurna je, zbog kvaliteta i stilske jedinstvenosti, s obzirom na to da voli i da kombinuje materijale. Svesna je da se još nekoliko devojaka u Srbiji bavi šivenjem kimona i smatra da je ono što izdvaja Ekri pedantnost obrade, poštovanje rokova i pristupačna cena.
„Nikada neću dozvoliti krive šavove i veštačke, nenosive materijale“, ističe.
Što se tiče prilika koje jedan mali handmade brend poput Ekrija ima u Srbiji, Jelena misli da prostora ima, ukoliko se potrudite da ga pronađete:
Ja izlažem minimalno jednom mesečno na handmade marketima. Mislim da mi je, pored online promocije na Instagramu, to najvažnije, jer donosi šansu da neke devojke ili žene koje nemaju društvene mreže dobiju priliku da se upoznaju sa našim brendom. Možda će zvučati kao kliše, ali zadovoljne mušterije i preporuke „od usta do usta“ su nešto što nam najviše znači.
Trenuci kada neko naruči jedan pa onda još tri ili četiri vaša komada su neopisivi. I dalje imamo rekorderku sa čak devet Ekri proizvoda (od kojih je samo jedan bio na poklon drugarici).
Ono što bi Jelena unapredila jeste nivo zastupljenosti brendova poput Ekrija u medijima, kao što su onlajn portali, televizija i novine. Smatra da ljudi koji stvaraju jedinstvene proizvode u praktično kućnim uslovima zaslužuju podršku i da ih treba uvoditi na tržište kao konkurente fast fashion lancima.
“Treba informisati ljude kako mogu da se za neznatno veće novce obuku pre svega kvalitetnije, a naposletku i unikatnije”, zaključuje Jelena.
Ovog septembra, ovaj mali posvećeni tim napunio je godinu dana, i tim povodom priređuje zanimljiva iznenađenja svojim pratiocima, a jedno od njih je i buduće plasiranje novog odevnog komada Ekri dizajna.
Naposletku, Jelena ističe da Ekrijev cilj nije da postane tekstilna proizvodnja, već da pomera granice u domenu unikatnosti i dizajnerskog rada, na radost svih devojaka koje se sa zadovoljstvom ušuškavaju u njihove ogrtače i kimone.
______
Redakcija magazina outLOUD.rs poziva vas da podržite ovaj divni handmade brend tako što ćete zapratiti Ekri dizajn na Instagramu i izabrati idealni kimono ili ogrtač za sebe ili svoje najdraže.
Razgovarala Milica Stanisavljević ◊ Fotografije: Ekri dizajn, arhiva
