Ovo je jedan od onih dana
kada bih svaki zvuk voleo da ugasim i slušam vetar
kako me laže da dobro poznaje kiše.
Jedan od onih dana kada mislima putujem u zabranjene gradove
željan tvojih usijanih koraka i pocepanih čarapa.
Ovo je jedan od onih dana
kada se brišu sve granice sveta
i vladari klanjaju svojim dvorskim ludama
a sobarice služe njihovi kraljevi.
Jedan od dana kada ni pticama nije dozvoljeno da lete.
Krijem se od slučajnih prolaznika,
i spuštam roletne čim svane zora,
da mi se oči ne zažele mraka.
O pogledima nema ni govora.
Ovo je jedan od onih dana
kada se maramama prekrivaju lica
a osmesi crtaju od uva do uva.
U borama su mi sazrele
tajne naših bulevara,
nedočekani susreti sa gradskih trgova
i praznine hotelskih soba.
Ovo je jedan od onih dana
kada se i sveci kunu u grehove,
kada nevoljno pristajem na molitve i priznajem bogove,
kada čeprkam po otpacima tražeći
usne izgrižene od pregršt obećanja
i lobanje razmrskane od siline čekanja.
Ovo je jedan od onih dana
kada te nema.
Kada te niko nema.
Kada te nemam.
Kada ne postojiš.
Piše: Nikola Goljović ◊ Izvor fotografije: lovethispic.com
