Izveštavam
rodbinu
prijatelje
i poznanike
da mi je
jedna curica
besramno
srce ukrala.
Možda će baš
u sutrašnjim
naslovima
pojedinih dnevnih
novina,
ukradeno srce
”Propalog pesnika”
stajati
između redova.
Ta vest,
neće biti opširna
jer nije
od naročitog
društvenog
značaja.
Zauzeće svega
jedan,
ili dva
pasusa.
Ali,
i to će biti
dovoljno
da se zaglavi
u zenicama
čitalaca.
I šta bih ja
da nije
Nje,
kojim bi sve vodama
moje beživotno
telo
plutalo
da me
baš Ona
nije spasila.
Počinjem
da verujem
da je pravo
sa nebeskog svoda
pred moje
umorne noge
bačena
od strane
svih, dobroćudnih
bogova
kojima je Ljubav
jedini pokretač
i smisao
postojanja.
Izveštavam
i one, koji su mi
strani
i daleki.
Uporno pišem
priču
o jednoj ženi
bez koje
ne bi bilo
zvezda, na nebu
ni probdevenih noći
ni dočekanih zora.
Zbog koje bih
preplivao
sva
ovozemaljska mora,
da je zagrlim
i, u tom zagrljaju
ponovo oživim.
Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: unsplash.com
