Ja sam akrobata
U visokim štiklama
Hodam po tankoj žici
Razapetoj između
Ispravnog
I onog najboljeg za mene
Nedovoljno odlučna
Da odaberem stranu
Dovoljno prestravljena
Od pogrešnih izbora
Sposobna da balansiram
Čitavog života.
Ja sam akrobata
Hodam po tankoj granici
Izmedju hrabrosti i ludosti
Jednom rukom
Skidam najsjajniju
Zvezdu sa neba
Drugom rukom taktički
Dodirujem dno
Smejem se
Želim da budem baš to
Baš ta tačka u večnosti
Koja ih razdvaja
I za koju nikada nećete saznati
Čega će postati deo.
Ja sam akrobata
Prkosna
Nepredvidiva
Uvek na korak dalja
Od svog sledećeg poteza.
Rodjena hrabra
Da rizikujem pad
Rodjena spremna
Da ga svakog trenutka doživim.
Ja sam akrobata
Odlučnost mi se
Presijava na licu
Namerno zaslepljujući vas.
Slabosti krijem u rukavima
Bacam sa žice
Bezuspešno
Za njih ipak
Ne važi gravitacija.
Ja sam akrobata
Izvodim skokove i okrete
Jer mi tanka žica
I tolika visina
Ne zvuče dovoljno impresivno
Podsmevam se vama
Koji vrlo dobro znate
Da cu doživeti pad
Samo ako konačno
Poželim da skočim
A kada je najkritičnije
Kada se žica zatrese
Ili kada pogrešim korak
Jedini je trenutak kada
Nema sumnje da ću
Barem još malo
Ostati gore.
