“Mladiću”, začuh iza svojih leđa, “Mora da Vam je ovo ispalo.”
U izboranim rukama nepoznatog starca nalazila se ceduljica izgužvana, pa ispravljena stotinu puta. Nasmejao sam se u znak zahvalnost i pružio ruku ka starčevoj.
“Pozovi je. Ne možeš ništa da izgubiš.”, reče on.
Ali mogao sam i nisam imao snage da to njemu objašnjavam. Uzao sam ceduljicu i klimnuo glavom.
“Hvala gospodine. I na savetu i na hartiji.”
Namignu mi i nastavi svojim putem.
Ja nisam nastavio. Stajao sam u mestu i čekao sam da odmakne u daljini. Onda sam papirić opet bacio na pod i krenuo u suprotnom pravcu. Pomislio sam kako starac u očima ima nešto neodoljivo poznato. Nešto meni blisko. Možda je trebalo da budem učtiviji, ali me je snaga izdavala. Previše sam se puta pravdao sebi, pa mi je bilo teško da se pravdam i drugima. Umorio sam se.
Nisam je pozvao.
Broj sa papira su verovatno sprale kiše i obojili su ga đonovi mokrih cipela.
Ona je nastavila svojim putem, kao da me nikada nije ni bilo. Telefon joj nije zvonio tog dana. Verovatno je očekivala poziv. Verovatno je sedela i zurila u mali ekran satima, praveći se da je ravnodušna. Kao što sam se i ja pravio pred svetom.
Verovatno bih je i nazvao, da sam je sreo par godina kasnije. Verovatno bih je snažno grlio na peronu i obećavao joj kule i gradove. Verovatno bi mi se uvukla pod kožu. I verovatno bi to potralajo zauvek.
Ali bih izgubio…
Imao sam njen broj telefona u jednoj – i kartu za bolje sutra u drugoj ruci.
Odlučio sam da putujem. Kofer je postao pretežak. “Ko bi me mogao voleti punog kofera planova i praznih mračnih džepova?”,mislio sam tog dana, kada me je u sred misli prekinuo starac.
“Mladiću”, začuh iza svojih leđa tada.
I još uvek pamtim njegov pogled.
Danas sam shvatio šta mi je to bilo neodoljivo poznato u njemu.
Gledao me je mojim očima.
Očima punim propuštenih prilika i pogrešnih odluka.
Polako postajem taj starac.
“Nemaš šta da izgubiš.”, rekao je tada.
A imao sam…
Da sam je pozvao možda bih bio siromah punog srca. Danas sam siromah punih džepova.
Izgubio sam.
Izgubio sam priliku da budem srećan.
Autor: Anđela Češljarac ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
