Znaš šta?
Jebi se,
jebo te taj tvoj ludački pogled,
i reči koje sam želeo da čujem,
od kojih sam istovremeno bežao,
i koje nisam ni čuo.
Jebi se zato što sam otišao,
a možda ipak želim da čujem to neizrečeno što te guši.
Jebo te tvoj smisao za oblačenje,
tvoje tetovaže kojih nisam vlasnik,
a nisam ni pristalica,
i jebalo te tvoje telo što ga tako dobro nosiš,
i tvoj osmeh koji ti tako dobro stoji kada se stidiš!
I jebale te suze koje nisam video,
ali ih osećam,
i što poželim i takvu da te vidim,
da bih možda sutra znao,
ili ne,
ne bih voleo da znam kako se upredaš,
i kakve grimase praviš,
i koja je koja suza,
i kako bih ih razlikovao!
Jebalo te tvoje samopouzdanje,
I ona poniznost koju si mi pružila,
i to što bežim u neke druge svetove,
i glumim likove u kojima sam svuda pomalo ja,
a nisam ti,
I ne poznajem te,
a želeo sam,
o kako sam samo želeo,
da te nisam proglasio ludom,
i da sam se javio nakon te noći.
Da samo nisi došla ispred pozorišta,
da nisi bila toliko luda,
a da ja nisam bio pička,
pa da sam izašao,
da ti samo kažem da ideš,
da te se bojim,
da te ne želim u svom mirnom svetu,
ne želim moj haos da definišeš svojim rukama,
ne želim da me voliš kako ne zaslužujem.
Uplašila si me,
prokleta da si!
Vole me,
sve žene naivne kao i ti,
I odlazim,
Ali ni jedna nije luda toliko.
I šta ti je bilo u glavi one noći kada si me čekala ispred pozorišta,
šta si mislila luda glavo?
Šta će se promeniti?
Da me nešto može pomeriti?
Ovog čoveka koji čeka sudnji dan,
Voli ono što radi,
Pije,
Puši,
Voli život,
Šank,
Prijatelje,
Ali ne voli sebe.
Kako si samo pomislila da mogu da te zavolim takvu ludu?
Opet si se usudila da dodješ da me vidiš?
Reci mi, kakav sam bio?
Da li sam ispunio očekivanja?
Navikla si na visinu,
Znam,
Video sam te,
U loži si izolovana,
Ne zbog visine,
Bojala si se da bi ti srce iskočilo kada bih te ugledao,
Ali život je kurva,
Kao i ja,
Izašao sam nakon predstave,
Tačno kad si završavala svoju cigaru,
Izašao sam,
Zbog druge žene,
Ludo, taj pogled ti ne treba.
A ja sam
Ga uhvatio,
I ne dam ti ga nazad.
Jebale te sve tvoje dramatične poruke u pola noći, na koje nisam želeo da odgovorim,
Spavao sam, govorim.
Nisam znao šta bih,
ti si klinka,
Pa smejaće mi se prijatelji,
Zar ja,
Ovako mator,
Da me zaljubi jedna luda klinka?
Jebi se,
jebi se što si se smrzavala ispred pozorišta samo da bi me ugledala,
I jebale te sve reči koje si mi indirektno uputila,
Koje misliš da nisam pročitao,
a istovremeno se nadaš da jesam.
I nemam ništa novo da ti kažem,
Ružno pišeš,
Ružno mirišeš,
Ružnog čoveka voliš,
Ružno čekaš,
Ružno reaguješ,
Ružno postojiš zbog mene.
Jebi se.
I ispravi tu kičmu dok sediš i piješ kafu u kafiću u kom znaš da ću ja biti.
Autor: Marina Avramović ◊ Izvor fotografije: weheartit.com
