Jednom sam hteo da odem.
Gde? Neću Vam reći.
Hoćete li kraj mene leći
I pustiti da Vam pričam.
Rekao sam sebi
Da ću oprostiti, nestati
I verovati prestati.
Vera u ljude me je ubila.
A lagao bih kada bih rekao
Da ne volim zlobu,
Ovu mračnu sobu i
Loše zvukove detinjstva mog.
Ubrzo me sahraniše.
Poželeo sam da ubijem sebe
Dok sam hranio morske galebe.
Voda je bila suviše mračna.
Nije to mesto za Vas.
To je mesto surovije od ovog sveta.
Nikako udobnije od ovog kreveta
Na kom ležimo Vi i ja.
Ne želite da odete tamo.
Znajte, povratka nema.
Tamo nema onih hrizantema
Koje Vam poklonih one noći ja.
Autor: Jelena Nikolić
www.pinterest.com
