Prija mi da sedim naga,
Pišem i razmišljam.
Jesen me još uvek podseća na proleće.
Još je zeleno.
Razmišljam o zvucima.
Čujem TV u maminoj sobi, nekog u hodniku kako priča i otvaranje vrata, nego struganje napolju, kladim se da bih mogla i tebe da čujem
Samo kad bih htela
Nasuprot malopređašnjem osećaju, sada si mi veoma blizu.
Postalo mi je hladno, oblačim ogromnu sivu majicu i donji deo sa leptirićima i osećam se snažnom i lepom.
Hiljadu prvi put, ovaj dan je predivan.
Autor: Vladana Plavšić
