Gledam te kako koračaš,
tako lagano, nesputano, kao po oblacima.
Bez brige, bez straha,
Samo gaziš napred, ne gledajući unazad.
Gledam te kako ideš ulicama
graciozno, opušteno, kuda god prođeš
svi se okreću, za tobom dugo ostaje miris
cveća, proleća, mladosti…
Gledam te, prolaziš i ne vidiš ništa oko sebe,
iz pogleda ti isijava sreća, rukama samo što
ne uhvatiš nebo… Tek povremeno se
osvrneš oko sebe, da upiješ što više od života…
Gledam te i sve mi se čini kao da lebdiš,
da si negde iznad svih, nedodirljiva,
neuhvatljiva, slobodna…
Sva ponosna i samo svoja, a opet toliko moja.
Autor: Bojana Krkeljić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
