– Umeli smo ovo i bolje. – primakao je svoju stolicu njenoj.
– Je li?
– Jesmo, sve dok se onda nismo videli. U Skoplju, sećaš se? Kad si me poljubila u onoj uličici blizu glavnog trga. – uhvatio ju je za ruku.
– Nekad bilo, sad se pripoveda. – istog trenutka je istrgla svoju iz njegove.
– Jedva da se više i čujemo. Gde je zapelo?
Pita gde je zapelo. On nju pita gde je zapelo! Na trenutak je uhvatila sebe kako pokušava da gleda u te oči kao da ih vidi prvi put. Nije joj uspevalo da evocira taj osećaj u stomaku koji je njegov pogled u njoj nekada izazivao.
Jer je mnogo pričao. Pričao i pričao, a ništa nije radio. Ona je radila. Prelazila kilometre što automobilom, što srcem i glavom. Svakoga dana. Sve brže i brže. Toliko se usavršila u tome da je mogla da se nađe pored njega čim zatvori oči. Ali on njoj nije tako dolazio.
On je voleo da priča i piše, da je obasipa tom lažnom pažnjom i krupnim rečima, ali samo u posebnim danima i noćima: kada njemu odgovara i kada on to hoće. Nekada ga nije bilo nedeljama. I patila je. Neko vreme.
Posle tog poljupca koji je pomenuo, mala je shvatila da mora da se okrene i da ode. To mu je i rekla. Nije želela da dozvoli da je i dalje stežu kilometri daljine. Nije želela da voli reči. Prazne reči. Želela je da voli čoveka od krvi i mesa.
I sada je pita gde je zapelo. Došlo joj je da mu kaže sve. Ponovo. Da ne može da joj se javi onda kada mu je dosadno, kada mu fali nežnosti, razgovora, iskrenosti, ljubavi kojoj bi se nasmejao u lice i pogazio nečije srce ne bi li sebi bio veliki u ogledalu.
– Hladi ti se kafa. Ja moram da idem, neko me čeka. – spustila je novac na sto i užurbano pokupila stvari.
Osećala je njegov pogleda na leđima. Gotovo je trčala do prve sporedne ulice, one kod Kolarca, u kojoj se prodaju stare ploče i polovne knjige. Tu je stala da povrati dah. I otrgne sa lica one dve izdajice koje su pobegle iz očiju.
Tada je čvrsto sebi obećala da su pobegle poslednji put.
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.