Daleko, tako daleko
su misli moje.
Zaokupile mi tijelo meko,
neke me laži pritisle crne,
spržilo me sunce
i noći burne.
Oprosti mi, milosti moja.
Stid me tebe, mog’ heroja.
I onih dana kad sve biješe
ljepše, nego naljepše.
Iz tvog oka ljubav teče,
iz usana pelin me peče.
u zagrljaju gorim ludo.
Zar te mogu zaboravit
moja ludo?
Nemoj’ me pitat’
kako sam sada,
da li postoji neka nada?
Nema nama spasa.
Nama je ostala samo,
lažna farsa.
Autor: Nada Golić
pinterest.com
