Ja imam dva dobra drugara
jedan je san, a drugi java.
San mi srce i dusu laže,
Java mi glavu u kočije preže.
San me uveče u krevet mami,
glavu nežno na jastuk stavlja
onda tiho na uho zbori,
hvata za ruku i sobom vodi.
San me vodi negde daleko
tamo iza šarene duge,
u zemlju samo nama znanu
gde su sreća i ljubav sluge.
Umornu dušu mi u perju valja,
umilne reči kô ptica kliče
bez krila letim u bespuće tiho
kô reka u svoje ušce.
U snu se moje želje rađaju,
čeliče, rastu i čekaju
da ih kô dete nežno povijem
u javi dalje negujem.
Java me zorom sa kafom čeka,
hladnom mi vodom lice spira,
hitro mi dnevno ruho navlači
surovom rukom sat navija.
Java mi jasno daje do znanja
jedno su snovi, a drugo java!
Sanjati možeš jer to dušu hrani
al’ novi dan će presudu dati.
Razmisli zato dobro
kojem ćeš snu ruku darivati.
Ja imam dva dobra drugara
jedan je san, a drugi java…
Autor: Nada Driessen-Maksimović
