Prosečan student uglavnom nije vlasnik platinaste kreditne kartice, i neretko jedva krpi kraj s krajem između dve spasonosne novčane pošiljke od kuće. Prosečan student ne dolazi na fakultet mercedesom, jer često nema da se isprsi ni za gradski prevoz. A gde to prosečan student može da uštedi? Ideje koje vam nudimo nisu magične i neće vam svesti troškove na nulu, ali sigurno će vam pomoći da sačuvate bar malo više šuštećih i zvečećih moneta u svom studentskom novčaniku.
„Pokradite“ menzu.
Čini mi se da smo već pominjali evidentnu uštedu „krađom“ iz menze. Ali, obnavljanje je majka učenja – dakle, kada idući put ne budete mogli da pojedete sve što vam je ponuđeno za doručak, a da to pritom spada u pakovanu hranu tipa pašteta/kečap/kačkavalj, ili jednostavno prenosivu poput vekne hleba, setite se da ostatak lepo ponesete sa sobom, za kasnije.
Nije glupo i nije sramotno – platili ste svoj obrok, pripada vam sve što u njega spada, pa je valjda logično i da sa prehrambenim sadržajem možete da raspolažete kako hoćete.
Ako ste baš u škripcu sa parama, nepojedeno pakovanje paštete i veknica-dve hleba mogu lagano da vam pokriju i večeru – ušteda je očigledna i ako niste ekonomista. 🙂
Ne luksuzirajte se.
Nije naodmet malo skromnosti ni kada je u pitanju svakodnevna kupovina. Ako ste u periodu života sa roditeljima možda i mogli da izvoljevate i kupujete kvalitetnu kozmetiku i skupe čokolade, možda je ulazak u studentski život pravo vreme da se malo preračunate. Jer ipak, kupka je kupka, i sapun je sapun – da li ćete za kupanje upotrebiti najskuplji gel za tuširanje nekog od najpoznatijih svetskih proizvođača, ili neki ne toliko popularan domaći proizvod, i nije toliko bitno.
Osim toga, ako je nešto jeftino, ne znači da nije kvalitetno – i nije nemoguće da najbolji šampon koji ste ikada probali bude baš onaj u pakovanju od litar za sto dinara. Veći lanci marketa kod nas uglavnom imaju svoje marke: uglavnom su isplative, i uglavnom im ne fali baš ništa. Takođe, neće vam škoditi ni ako pratite šta je u nekim prodavnicama na akciji, te i tu uštekate po koji dinar.
Ušteda iz druge ruke.
Da li je neophodno trošiti veliki novac da bi se izgledalo pristojno? Kada je garderoba u pitanju, odgovor je definitivno – nije. Postoje ta magična mesta poznata pod imenom „second hand-ovi“, gde se za smešne pare sasvim lepo možete obući od glave do pete. Ne dajte se zavarati predrasudama – prodavnice polovne garderobe nisu deponije do bola iznošenih, ispranih i štrokavih stvari koje niko više neće da nosi. Okej, kvalitet onoga što tamo možete naći svakako varira, ali ako pronađete dobar second hand i spremni ste da utrošite neko vreme za razgledanje i kopanje po ponudi, iznenadićete se na šta sve možete da naiđete.
U ovakvim radnjama često ćete naći vrlo poznate robne marke koje koštaju mnoogo manje nego da ste ih kupili u nekom butiku; robu iz inostranstva koju je neko možda obukao jednom, ili čak nijednom, jer mu, recimo, nije odgovarala veličina; kvalitetne stvari koje možda jesu nošene, ali nisu iznošene. Pa šta ako je to možda nosio neko pre vas? Stvari koje dolaze u second hand-ove idu (ili bi bar trebalo da idu) na hemijsko čišćenje; i da ne idu, kod kuće sigurno imate veš-mašinu. A ako bolje razmislite, i odeća koju sami nosite posle izvesnog vremena takođe postane nošena. Da li ste je nosili vi ili neko drugi, dođe mu nekako manje važno. 🙂
Što više, to manje.
Jedna od stvari na koju će vam u toku studiranja sigurno otići dosta novca je kopiranje – osim ako niste od onih „srećnika“ kojima profesori izričito traže da uče iz njihovih originalnih knjiga. Možda ste to već ukapirali, a možda i niste: što više materijala kopirate odjednom, to je cena po kopiranoj strani manja. Dakle, biće vam isplativije da odvojite jedan dan u kome ćete sakupiti svu literaturu za neki ispit i iskopirati je odjednom, nego da to činite pomalo s vremena na vreme. Još ako se dogovorite sa kolegama da neku literaturu kopirate zajedno, dakle istu stvar puta tri/pet/deset, račun će vam biti još manji. Više posla za radnike u kopirnici, ali manje troška za vas.
Napravite kasicu.
Nervira vas sitniš koji vam vraćaju u prodavnici i stalno vam zvecka u novčaniku i ispada iz istog? Odložite ga u kasicu. Ako ste bar malo kreativni, lako ćete je napraviti sami od bilo kakve nepotrebne ambalaže – na primer, od prazne (i oprane) teglice domaćeg ajvara, kutije štapića za uši ili kreme za ruke. Seckajte, lepite, bojite, igrajte se, i napravite veselo skrovište za sitne novce koji će vam se verovatno naći kada vam budu najpotrebniji. Naravno, kada ih se skupi dovoljno, ukrupnite ih i radujte se što imate para da uplatite ručak i večeru baš onda kada ste bili sigurni da ste potrošili poslednji dinar ovomesečnih zaliha.
Ipak, ne idite u krajnosti – ne brojite baš svaki dinar, ne lišavajte se svakog zadovoljstva samo zbog uštede, i nemojte se pretvoriti u studentsku verziju Kir Janje. Jednostavno, budite pametni i praktični – ne rasipajte tamo gde to nije preko potrebno i uštedite tamo gde to realno možete. I još nešto: jedna od najlepših mera štednje je deljenje: podelite lanč-paket sa docimerom, limenku piva sa drugom, ili čokoladu sa koleginicom. Biće vam ne samo isplativije već i slađe – provereno. 🙂
