Pošto smo vam prošlog četvrtka ponudili neke ideje kako da uštedite, nekako se spontano nameće da ovom prilikom okrenemo novčić na drugu stranu, i razmotrimo kako jedan ne suviše bogat student može i da zaradi. Ako očekujete savete pomoću kojih ćete zarađenim parama moći da se iselite iz studentskog doma i priuštite sebi vilu u elitnom delu grada, slobodno preskočite ovaj tekst. Ali, ako ste zadovoljni i skromnijim prilivom novca u vašu studentsku kasicu, možda vam neko od ponuđenih rešenja i bude od koristi.
Lepite i delite. Lepljenjem plakata i deljenjem flajera verovatno se ne može zaraditi bogatstvo, ali solidan džeparac može. Svakako, internet je koristan i za informisanje o tome gde i kako možete doći do ovakvog posla; pored toga, ukoliko ste član neke studentske zadruge, ovde vam takođe mogu ponuditi neki sličan poslić. Neće vam oduzeti osam sati dnevno kao redovan posao, a koliko god uspeli da zaradite, vaš novčanik sigurno će vam biti zahvalan.
Pomozite. U većim gradovima gde ljudi mogu sebi da priušte plaćenog “pomoćnika” koji će im povremeno pričuvati decu, prošetati kučiće ili platiti račune, možda možete da se okušate i u nekoj ovakvoj ulozi. Iako zvuči kao fora iz američkih serija, do mesta bejbisiterki, šetača pasa i čekalaca u redovima za lične karte moguće je doći i kod nas. Ako umete sa decom, ili kučićima, ili šalterskim službenicama i stajanjem u redu, svoju želju da pomognete možete i da unovčite.
Otarasite se nepotrebnih stvari. Ako kojim slučajem imate pun ormar odeće koju ste obukli par puta i shvatili da vam zapravo ne stoji dobro ili da jednostavno više ne volite žutu/purpurnu/maslinastu/koju god boju, probajte da je prodate onome ko bi je nosio. Garderobu u dobrom stanju koja vam iz bilo kog razloga nije potrebna najbrže i najlakše možete da ponudite kupcima na internetu: pored Limunda i Kupinda, možete okušati sreću i na sajtovima poput mojekrpice.rs ili lalafo.rs.
Takođe, uzmite u razmatranje i da unovčite ispitnu literaturu koja vam više ne treba. Ukoliko niste od onih koji vole da čuvaju svu svoju papirologiju jer veruju da će im nekada možda zatrebati (što u nekim slučajevima i nije nemoguće), eto vam još jednog načina za brzu zaradu. Ako vam uspe da prodajom vratite više od polovine novca koji ste dali za kupovinu/kopiranje knjiga, smatrajte da ste napravili sasvim solidan biznis. 🙂
Unovčite talenat. Kreativaca koji pokušavaju da nešto zarade od svog truda sve je više i više. Ipak, ovo ne znači da u ovom šarenom svetu nema mesta i za vas – samo ako imate šta da ponudite. Repromaterijal za pravljenje nakita nije nužno skup, a uvek se možete i detaljnije osvrnuti oko sebe i pokušati da napravite nešto od sitnica koje već posedujete. Gde izložiti i prodati? Internet nudi svakojake izloge za rukotvorine: bacite pogled na sajtove poput www.artijana.com, www.mojizlog.com, art-bee.com…, a svakako možete probati da se izložite i na malopre pomenutim sajtovima za prodaju. Naravno, najjednostavnija varijanta je da napravite sebi stranicu na Fejsbuku, i tako prikažete ljudima šta (i po koju cenu) nudite. Ako imate vremena, zanimljivo je posetiti i neki od sajmova ručnih radova kojih ima u svakom većem (pa i manjem) gradu. Često se na ovakvim sajmovima uplaćuje zakup mesta, ali ako odlučite da podelite sto sa drugaricom koja se bavi nekim sličnim hobijem, biće vam ne samo zabavnije već i isplativije.
Prijavite se za stipendiju. Ok, za ovu vrstu luksuza potreban vam je prosek – ali, ako razmislite koliko će vam značiti da svakog meseca primate izvesnu sumu koja vam može pokriti dobar deo troškova, a da pritom ne morate da zaista idete na posao i zarađujete platu, sigurno će vam porasti želja da zagrejete stolicu i povećate ili održite prosek. Za stipendije koje dodeljuje Ministarstvo prosvete uglavnom se možete prijaviti tokom oktobra, a u neko doba godine konkurse raspisuju i pojedinačne opštine.
Naravno, uvek postoji mogućnost da nađete i “pravi” posao – konobari, prodavci, fizički radnici i slična zanimanja prilično su dostupna u studentskim gradovima. Nevolja sa ovakvim poslovima je što će vam oduzeti dosta vremena i, ako niste skloni savršenoj organizaciji, staviti vas na muke kako da u svoj dan uspešno uklopite radno vreme i vreme za učenje. Dakle, pre nego što se odlučite za stalni posao, dobro razmislite da li ste sposobni da se izborite sa svim obavezama koje vam se time nameću. Ako niste, uz mere štednje, povremeno bogaćenje džeparca i skroman domski život, nekako ćete skrpiti kraj s krajem.
Uostalom, kada jednog dana i završite fakultet i, nadamo se, nađete solidno plaćen posao, ne sumnjajte da ćete se ipak sa nostalgijom sećati vremena kada ste jeli suvo ‘leba iz menze, jer vam je tada, nekako, bilo najslađe.
