Šta ako se
na kraju svih krajeva
ispostavi
da si me
baš ti
ovakvog volela
da si, rukama
moje nevolje gušila
poljupcima
moje košmare terala
zagrljajima
moje snove oživljavala.
Šta ako si
baš ti
ta,
dugo tražena
daleka
skoro neuhvatljiva
polovina srca
bez koje dani
haotičnim zvucima
zvižde
pesmu o ljubavi
čije reči
nikada nismo razumeli.
Šta, ako se
ipak dogodi
da se jedne
snežne
decembarske večeri
sudarimo na pešačkom
prelazu
ljuteći se
što je kolovoz
posut ledom
pod našim nogama
mimo naše volje
propao.
Ako se izgubimo
u nekom slučajnom
zagrljaju
dugom i čvrstom
usred nedođije
svesni, da nam
u životu
samo ljubav ostaje.
Šta bi to moglo
da nas oživi
da nas pokrene
da nam se desi
ako ti konačno priznam
da te volim
ako mi konačno priznaš
da me ćutiš.
Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: route2.org
