Iako srednjoškolcima kraj školske godine još uvek deluje daleko, zapravo je vrlo, vrlo blizu – naročito za maturante, kojima je štoperica za donošenje odluke o upisu fakulteta i spremanje prijemnog ispita već uveliko uključena.
Današnji tekst namenjen je budućim brucošima koji imaju želju da se posvete studiranju srpskog jezika i(li) književnosti. Da li je za uspešan završetak pomenutih studija dovoljno samo da volite da čitate i da su vam sastavi iz srpskog jezika redovno bili ocenjivani peticama, šta je to što će vas u toku studiranja verovatno najviše namučiti, i kuda posle studija – neka su od pitanja na koja danas pokušavamo da damo odgovor.
Najpre nekoliko dosadnih, ali bitnih informacija.
Iako je reč o (u osnovi) istoj materiji, na različitim fakultetima u Srbiji nude se i donekle različiti programi studiranja. Filološki fakultet u Beogradu nudi četiri studijska programa: Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik, Srpska književnost i jezik sa komparatistikom i Jezik, književnost, kultura. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu možete upisati jedan od tri smera: Srpska filologija: srpski jezik i književnost, Srpska filologija u kontaktu sa mađarskom/slovačkom filologijom ili Srpska književnost i jezik. Filozofski fakultet u Nišu ima departman za Srbistiku, dok Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu nudi program Srpski jezik i književnost. Ukoliko niste sigurni koji bi vam smer najviše godio, na sajtu svakog od pomenutih fakulteta možete naći detaljnije informacije o obaveznim i izbornim predmetima koji se na datom smeru nude, kao i detaljne programe za svaki od njih.
A sada, da zaronimo u gradivo.
Dobra strana studiranja književnosti je što ne morate da učite napamet – i ako vas na ispitu budu pitali da izložite stav nekog kritičara o nekom književnom delu, činjenica da ovde ne baratate strogim definicijama i matematičkim formulama daje vam slobodu da se izrazite svojim rečima. Oblast sama po sebi pruža osnovu za razmišljanje, razmenu ideja, razvoj kreativnosti – a koliko će se prostora dati svemu tome, zavisi i od vas i od profesora zaduženog za dati predmet. Iako je jezik malo „uštogljeniji“ i zahteva veću preciznost i memorisanje svakojakih sitnica, opet je reč o nečemu što vam je u svom najopštijem obliku poznato, pa se i tamo gde nešto treba da „nabubate“ uglavnom možete poslužiti poređenjem i povezivanjem sa onim što već znate, bilo da se tiče srpskog jezika ili njegovih sličnosti i razlika sa drugim jezicima koje ste učili – što, naravno, ne znači da je studirati jezik krajnje jednostavno i ne zahteva truda i vremena.
Ako su jezik i književnost oblast koja vas zaista iskreno zanima, studije srbistike sigurno će vam pružiti mogućnost da ove oblasti proučite široko, a bogami i duboko. 😀 Detaljno ćete se upoznati sa istorijom srpskog književnog jezika, od staroslovenskog do savremenog; izučićete sve njegove oblasti, od pravopisa i akcentologije, preko morfologije i tvorbe reči, pa do sintakse; takođe, imaćete prilike da se pozabavite i dijalektima. Kada je u pitanju književnost, za četiri godine studija steći ćete prilično dobar uvid ne samo u u srpsku, već i u svetsku književnost, od antičkih vremena i začetaka usmene književnosti, pa do savremenog doba, ali i dobru osnovu da se proučavanjem književnih dela bavite sa pozicije stručnjaka i kritičara. Osim toga, kroz upoznavanje sa jezikom i literaturom jednog (i ne samo jednog) naroda, dobićete i mnogo bolju i širu sliku o njegovoj kulturi i istoriji uopšte.
I na ovo se sasvim spontano nadovezuje priča o tome šta je to na ovom smeru što baš i nije tako ružičasto.
Iako je sjajno što je reč o programu koji na osnovu samog sadržaja koji nudi treba da vam da ogromnu širinu i da vas ne zatvara u okvire, polazna tačka u postizanju ovog cilja jeste izuzetno obimno gradivo. Kao što ne možete sagraditi zgradu visoku deset metara od tri cigle, tako ne možete uroniti u dubine jezika i književnosti sa dve pročitane knjige i jednim slobodnim sastavom napisanim bez gramatičkh i pravopisnih grešaka. Ako želite da radite valjano, imajte na umu da vas očekuje mnooogo čitanja, naročito kada je u pitanju književnost. I koliko vam god slobode profesor dao da o nekom delu govorite iz svoje perspektive, teško da to možete učiniti ako samo delo niste pročitali, ili svoje znanje o njemu temeljite na interpretacijama sa interneta (pritom podrazumevamo da vaša zapažanja i tumačenja treba da budu daleko stručnija i kompleksnija od „sviđa mi se“ i „dobra je knjiga“).
Pored toga, studenti književnosti i jezika na kraju studija uglavnom imaju dovoljno kucanog materijala da odštampaju zbirku sopstvenih eseja i seminarskih radova, koji su često podrazumevana predispitna obaveza. Iako korisno za razvijanje veština jednog budućeg filologa ili književnika, pisanje seminarskih radova (koji pretenduju na kvalitet i visoku ocenu) uglavnom podrazumeva kombinovanje izvornih tekstova, propisane literature, sopstvenih zapažanja i znanja sakupljenih sa predavanja, pa kao takvo studenta košta dosta vremena, truda i živaca.
Zašto ćete, kao student jezika i književnosti, povremeno imati želju da šutnete u glavu kolege studente sa drugih fakulteta?
Zato što oni koji ne pohađaju ovaj smer veruju da je studiranje jezika i književnosti neopevano lako – i verovatno se neće libiti da vam to povremeno i kažu. Komšije u čitaonici često će vam sa uzdahom zavideti što „čitate knjigu“ dok oni moraju da štrebaju, i obraćati vam se rečenicama koje počinju sa „blago tebi“, a nastavljaju se varijacijama na temu kako srbisti ništa ne uče jer se tu „samo čita“ (pri čemu smo „sve to već čitali u srednjoj školi“), a srpski jezik ionako svi znaju. Kako se izboriti sa predrasudama? Nikako. Kada vam neko na informaciju da studirate srpski i književnost odgovori sa „blago tebi“, samo se nasmešite i uzvratite jednim optimističnim: „Da, super je, što se i ti ne bi prebacio“? 🙂
A koje vam se mogućnosti otvaraju kada postanete vlasnik diplome? Rad u kafiću i kineskoj robnoj kući uvek su otvorene opcije. No ipak, ne budimo pesimisti – ali ni preveliki optimisti.
Dakle, šta posle?
Put kojim se kreće po završetku datog smera na Filozofskom, odnosno Filološkom fakultetu najčešće vodi u osnovnu ili srednju školu, na poziciju iza katedre. Ipak, metodički predmeti koji vas uvode u nastavu i ulogu predavača uglavnom su smešteni pri kraju studiranja, pa pojedini studenti provedu godine studija sa uživanjem se upoznajući sa svetom jezika i književnosti, da bi tek pri kraju shvatili da posao nastavnika nije nešto čime bi se sa podjednakim uživanjem bavili. Ako ste rešili da se posvetite ovim oblastima, imajte na umu da nije važno samo da volite materiju koju ćete izučavati, već i da imate i volje, želja i smisla da svoje znanje prenesete drugima. Nije obavezno, ali nije ni nemoguće da nastavnički posao bude jedini do kojeg sa svojom strukom uspete da dođete (na stranu aktuelna situacija u prosveti i (ne)mogućnost stalnog ili bilo kakvog zaposlenja – mada verovatno nije loše porazmisliti i o ovome). Ako ste sigurni da prosveta nije mesto za vas, imate vremena da razmislite o fakultetu koji će vam omogućiti zanimanje u nekoj drugoj oblasti. Ukoliko, pak, i dalje ostajete pri želji da upišete srpski jezik i književnost, evo još nekih mogućnosti koje vam se mogu ponuditi.
Kao pismena osoba koja ume da sroči kvalitetan tekst, mogli biste da se oprobate i kao novinar – no, ako već sada imate želju da se upustite u žurnalističke vode, verovatno je pametnije da se u startu opredelite za ovaj smer. Takođe, filolozi i profesori jezika mogu imati prođu i kao bibliotekari, mada i za ovo postoji poseban odsek na Filološlom fakultetu u Beogradu – pa, ako vam je rad sa knjigama draži od predavačkog posla, znate gde vam valja konkurisati. Ukolko ste dobar poznavalac i nekog stranog jezika, kao srbista se možete baviti i prevođenjem. Opet, možda je bolje da u tom slučaju upišete strani jezik sa kog biste želeli da prevodite, naravno, uz obećanje samome sebi da nećete zapostaviti ni usavršavanje srpskog. Na kraju, diplomiranom filologu nudi se i pozicija lektora – što je, mora se priznati, posao koji najbolje može da radi upravo „cepidlaka“ koja je srpski jezik proučila do tančina. 🙂
Ako vam se, dragi budući filolozi, ovaj tekst učinio predugačkim za čitanje, imajte na umu ćete se tek načitati – u čemu vam, svakako, želimo mnogo sreće i uspeha! 🙂
Ako i vi želite da pomognete budućim studentima pri izboru fakulteta, podelite sa nama svoja studentska iskustva! Pišite nam šta je to što vam je na fakultetu koji studirate ili ste završili (bilo) posebno teško, a šta naročito korisno i zanimljivo; koliko je dati smer ispunio vaša očekivanja i zašto (ne) biste preporučili budućim brucošima da krenu vašim stopama. Vaša iskustva, mišljenja i savete očekujemo na našoj Fejsbuk stranici ili e-mail adresi redakcija.outloud@gmail.com.
