Jutros sam se probudila prije alarma. Nisam se pošteno ni probudila, a svi problemi koje sam sinoć ostavila na noćnom ormariću sručili su se na mene svom silinom. Počela sam da razmišljam o svom vajnom poslu i svim obavezama koje me čekaju. Radim u hotelu, recepcionerka sam. Kažu da dobro radim svoj posao. Kažu i da pravim banalne greške, mada sam i to svela na minimum, s tim što moj mili i dragi šef voli da me kritikuje kad god mu se za to ukaže prilika. U poslednje vrijeme se trudim da se ne ukaže toliko često, ali kad se prilika ukaže, on je nikad ne propusti. Polako ustajem, obuvam svoje čupave papuče i otvaram prozor. Sunce je već bilo spremno i samo čekalo da sklonim teške zavjese pa da nahrupi u sobu svom snagom. Dok se oblačim i šminkam, razmišljam o tome kako da utucam sate do noćne smjene. Volim ih. Malo gostiju dolazi u hotel, a još manje ih odlazi. Zato sam često u noćnoj smjeni. Dok tragam za ključevima od stana, odlučujem da, po ko zna koji put, provedem prijepodne u baru preko puta biblioteke. Oni kuvaju dobru kafu, i pušenje je dozvoljeno.
Stižem u bar i, po običaju, vadim svoj rokovnik i počinjem da piskaram. Nisam vam rekla, strašno volim da pišem. Skoro pa sam završila roman. Ili nešto za šta sam na početku htjela da bude roman, a sad je više kao serija. Naručujem kafu i palim prvu cigaretu. Spuštam je u pepeljaru. Inspiracija navire i počinjem da pišem. Konobar donosi kafu i, po navici, čekam da smeđa tečnost postane skoro sasvim hladna. Primjećujem da mi se cigareta ugasila i palim drugu. Ima nešto čudno u vezi sa ovim mjestom ovdje. Svakog dana zaboravljam upaljač, a kad se vratim da ga uzmem, nema ga. Čudno. Baš me to zanima. Danas ću da ostavim upaljač namjerno. Odmaći ću se malo i gledati šta se dešava. Pišem dalje, kafa se polako hladi, a moja druga cigareta se gasi. Zatvaram rokovnik, palim treću i počinjem da pijuckam svoju kafu. Gledam svuda oko sebe. Volim da posmatram ljude. Volim da na osnovu njihovih pokreta zamišljam kakve su njihove navike i njihovi životi. Pisac sam, šta ćete. Gasim cigaretu. Žao mi je da ostavim ovaj upaljač, lijep je. Pa ipak, moja radoznalost mora biti zadovoljena. Spuštam novčanicu ispod pepeljare, uzimam svoju torbu i povlačim se do vrata od toaleta. Upaljač je ostao na stolu. Posmatram. Neko vrijeme se ništa ne dešava, a onda… Ko je onaj plavokosi muškarac i zašto je uzeo moj upaljač?
Autor: Milica Galić ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
