Pokušavam rečima da te zadržim. Da te oživim u stvarnosti, dok još ne postaneš nov i meni u nečem stran.
U taj zagrljaj uložio si trideset i sedam kubnih centimetara sebe.
Svo magličasto biće tvoje što je lebdelo u vazduhu, meni je pripalo.
Direkt je umirio. Tvoj direkt me retko smiruje.
Ali bilo je na tren. Osećaj spokoja.
Čini mi se da je to bio oproštaj.
Ja tebi nikada ne bih mogla da kažem zbogom, zato doviđenja.
Doviđenja.
Doviđenja.
Autor: Vladana Plavšić
