Ako vam ikada padne na pamet da napravite “to do” listu za svoj studentski život, setite se da u nju ubeležite i jednu važnu stavku: da se zaljubite. Pa i ako je kojim slučajem zaboravite, ne brinite – stavka će vas sigurno pronaći sama. I tresnuće vas po glavi tako neočekivano i jako da će vam ispitna literatura ispasti iz ruku, a gradivo spremljeno za ispit neprimetno ispariti iz mozga.
Možda prva ljubav zaista zaborava nema, ali nema ga ni studentska. Još ako je domska, budite sigurni da ćete je se jednog dana sećati možda i sa većom nostalgijom nego one davne, prve, najprvije. I zašto je, pitate se vi, ta studentsko-domska ljubav toliko posebna? E pa zato.
Zato što domski život nudi toliko divnih načina za zaljubljivanje. Za upoznavanje. Za muvanje. Zato što je u domskom okruženju tako lako spaziti nekoga u gomili: jer gomila je uvek tu, i teško je ne biti deo nje. Zato što je jednostavno i slatko prići nekome koga uvek možete pitati da vam pozajmi zeleni marker ili ispitnu literaturu na kopiranje, ili ga zamoliti da vam u menzi doda so ili kečap.
Zato što vam se, ako ste muško, otvaraju dodatne mogućnosti da šarmirate simpatičnu docimerku – recimo tako što ćete joj zadržati vrata na ulazu u dom, sačekati na stanici kada dolazi od kuće ili popeti neobjašnjivo težak kofer na peti sprat. A ako ste žensko, simpatični docimer vam sigurno neće zaboraviti ako mu velikodušno poklonite polovinu svog ručka koji ne možete da pojedete. 🙂
Zato što je dom kao stvoren za smišljanje romantičnih fora. Za lepljenje ceduljica na vratima i ostavljanje poklončica ispred sobe. Za pevanje serenade pod prozorom. Za merkanje u čitaonici. Za prenošenje poruka preko cimera. Za “špijuniranje” simpatije i tempiranje vremena odlaska na ručak tako da se slučajno poklopi sa njegovim ili njenim rasporedom. Za izvođenje drage osobe na romantičnu večeru – u menzu. 🙂
Zato što vas studiranje čini još bližim, jer mučite iste muke – a te će vam muke biti lakše ako ih podelite na dva dela. Naročito ako to činite uz zajedničko učenje, grljenje na stepeništu ispred fakulteta u pauzi između predavanja ili popodnevni maraton domaćih serija za opuštanje. I možda uz sto grama čokolade. I jedno tri kila slatkih poljubaca.
Zato što je domska veza, koliko god to zvučalo preterano, u neku ruku mala proba zajedničkog života: jer je gotovo neminovno da se viđate svaki dan; jer ćete sigurno često zajedno čekati red za ručak i piti jutarnje i popodnevne kafe; jer ćete naučiti svakodnevne životne navike onog drugog – od toga da li zubnu pastu stiska iz sredine, do toga koliko mu/joj je teško da se ujutru probudi za predavanja.
Zato što je domska veza daleko od savršenstva – jer nije uvek lako doći do prazne sobe; jer vas snimaju sigurnosne kamere dok se ljubite u hodniku; jer vam se cimer(ka) nenajavljeno vraća kući ranije baš onda kada isplanirate romantično veče uz sveće. Pa opet, nesavršenosti vam neće zaista zagorčati ni život, ni domsko-studentsku ljubav. Baš naprotiv – učiniće ih slađim. Slatkim kao čokoladni kolač za desert posle ručka, i kao šaputanje u hodniku u tri ujutru, jer u sobama cimeri spavaju nedovoljno čvrstim snom.
A ako i dalje ne verujete da domska ljubav zaborava nema – čik se zaljubite, pa da vidite!
