Gde si?
Gde te kriju
ove puste
i meni veoma nepoznate ulice,
gde te
i sa kojim pravom
od mene sakriva prvi sneg,
kuda te nose hladni novembarski vetrovi?
U koji te svet odvode zvezde,
koji put ti osvetljavaju,
kome te šalju?
Dođi.
Prošetaj mi po snovima
ako mi već
ne dolaziš po danu.
Dođi,
jer mi tvoji prsti
uvek izmiču za milimetar.
Ušunjaj se ćutke
u moje snove
i očima mi ispričaj
kako ti prolaze dani
ili još bolje
kako provodiš noći
jer, polovinu mene odneo si
zajedno sa sobom,
pa verovatno i ja nekada
zaplešem tvojim snovima.
Skloni zalutali pramen kose
sa mog lica
i otpočnimo putovanje
u neku drugu dimenziju.
Autor: Anastasija Osmanović ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
