„Deda, jel’ baš svi moraju da umru?“, upita dečak.
Deda mu se nasmeši, pomilova ga po kosi, pa reče: „Mora, sine, mora… Ali nemoj se Smrti plašiti. Nje se plaše samo oni koji za života dane traće. Dokle god punim plućima živimo, nemamo se čega plašiti i Smrt ćemo, kada kucne čas, s osmehom dočekati kako bismo joj ispričali svoju priču životnu.“
pinterest.com
Godine prođoše. Dečak je sad već mladić. U ruci mu je slika dede koji je već odavno Smrti svoju priču ispričao.
„Dragi moj deda, bio si u pravu – i dalje se plašim Smrti, ali svakim danom sve manje…“
Autor: Miroslav Stojković
