Šetam se pored reke, slušam njen žubor i cvrkut ptica, osećam miris jeseni. Srećna sam.I tada se setim,
tek tako, da danas i nije sasvim običan dan, nekada je bio veoma važan. Važan za nas dvoje.
Naravno, ti se toga nećeš setiti, zaborav te uvek dobro služio. Često mi je bilo neverovatno to sa kojom lakoćom ti brišeš ljude iz svog života, sećanja, iz svojih misli.
I sad, iznenada, ponovo počeh da razmišljam o tome. Jasno te vidim pred sobom, kao da si zaista tu.
Čovek od leda, kamenog srca i bezosećajnog pogleda, u meni izazivaš jezu.
Da, jasno osećam hladnoću koju širiš i zatvaran oči kako bi tvoj lik nestao, ali ne pomaže. Oduvek si imao talenat da ni upropastiš i najlepši dan, da ubiješ i malo radosti u meni i srušiš mi sve iluzije.
Evo, opet si to uspeo, čak i ako si kilometrima daleko. Daleko si, a ipak jasno vidim kako me gledaš, ne trepćući, onako strašno kako samo ti to umeš.
Jedan datum bio je dovoljan da otključa magičnu kutiju u koju sam te davno zaključala i da iz nje izletiš ti. Duh iz prošlosti, noćna mora sadašnjosti i strepnja budućnosti – baš to si. Svestan svega, nabacuješ jedan zlobni osmeh, jer ti se tuđim strahim i bolom hraniš.
Znam, nema svrhe da te teram, kao i uvek – otići ćeš kad poželiš. Uzvratih ti osmeh, iskreni, spontani, ni sama ne znam zašto.
Istog trena si nestao, poput magle. Tačno, to nikada nisi mogao da podneseš – sreću na mom licu i radost koja nema veze s tobom. Zato se i pojavljuješ uvek kad zaboravim na tebe, ne dozvoljavaš da budeš zaboravljen, tvoj ego to ne može da podnese.
Pa eto, srećan ti današnji datum, sa sve mojim najlepšim osmehom. Možda ti to bude dovoljno da mi
više nikada ni u misli ne dođeš.
Autor: Bojana Krkeljić
www.wallsdesk.com
