Ovo nikada pre
Nisam nekome izgovorila
Ali danas tebi kažem:
Potreban si mi.
Da budeš pored mene
I da samo ćutimo zajedno.
Da me pustiš da ti košulju
Natopim suzama
I da se posle zbog toga izvinjavam
A da me ti podsetiš
Da je to naša zabranjena reč.
Sama sam i plašim se što te nema
Hoću da me pustiš
Da se uspentram na tvoja leđa
Da odspavam, da se odmorim.
Hoću da čujem sve te sekunde
U kojima mi možda ćutiš
One neke najnežnije reči
Koje tako vešto pišeš.
U kojima mi ćutiš mene samu u sebi
Ako me uopšte ima tu,
Na levoj strani tvojih grudi.
Neću da smo ljuti.
Neću da pričamo o tom nečem
Što nas razdvaja.
Neću da plačem što te nema
I što me nisi zvao.
Hoću da me uzmeš u ruke
I da me sa tobom danas bude
Barem malo.
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.