Mogu li ponovo da budem mala djevojčica i da se naljutim na tebe, ali da se baš onako strašno naljutim, pa da ne pričamo jedno tri dana?
Može li da budeš dječak, pa da dođeš i pitaš me zašto sam ljuta, pa ti ja kažem: “Nisam!” i da nastavim da se durim, jer čak i ne kontaš zašto sam ljuta.
Eto tako bih htjela.
A ne da smo odrasli i da smo razumni, pa mi je kao OK što gledaš druge djevojčice i što sad one, a ne ja, s tobom rade domaće zadaće. I što moram da ih stalk-am po svim mogućim i nemogućim društvenim mrežama i pretvaram se da mi ne pada na pamet da to ikad uradim, jer sam previše staložena i previše kul da bi me zanimale djevojčice koje s tobom, običnim bezveznim likom s kojim se onako družim, sad provode vrijeme pod raznim izgovorima.
I moram da procijenim da li je ta nova djevojčica baš onako zabavna i pametna i da li je neka uštogljena ili je raja. I smor je to!
I šta ću, ako bude baš neka raja, pa nemam šta da joj zamjerim i moram da budem i njen drug!?
I šta ću ako ima bolje izgovore da ti ukrade vrijeme nego ja? Ili ako ima bolje fore? Ili ako se bolje kontate?
Mogu li ponovo da budem djevojčica i da jednostavno kažem: “Neću više da mi budeš drug, baš si postao bezveze.”
I da se sutra s nekim drugim vraćam iz škole, da se s nekim drugim takmičim s koje stepenice stubišta smijemo da skočimo, da nekog drugog smaram da mi drži lastiku.
I smor mi je to! Niko u razredu nema takve oči kao ti, da se tako sjaje kad je dan baš za van’ i da ti noge same polete niz stubište kada zovneš ispod balkona.
I smor mi je što smo odrasli, pa ću baš sutra da budem staložena i da s tobom i tom djevojčicom idem da se družim kada me zovneš ispod balkona, jer noge uvijek same polete.
Da smo djeca i da igramo zaloga, mogla bih da ti kažem.
Da smo djeca i da trčimo ulicom, rekla bih ti da su sve druge djevojčice bezveze.
Ali smo dorasli i razumni i postoje neke druge djevojčice koje su također kul i postoje djevojčice koje neće ništa reći jer nisu više hrabre da skoče sa šeste stepenice stubišta, jer šta ako se baš baš zveknu.
Autor: zelenislon
