Da si mi dozvolio
Volela bih te.
Prosula bih svoje noći
Na tvoje grudi
A sve iskre iz očiju
Po tvome vratu
Sakrila bih jesenji pljusak
U tvoju kosu
A ruku u džep tvog kaputa.
Da si mi dozvolio
Pratila bih te.
Svakoj tvojoj bori nadenula ime
I svakoj od njih nacrtala osmeh
Da si mi dozvolio
Čekala bih te.
U vagonu punom pare
Od toploga čaja i daha.
Da si mi dozvolio
Ljubila bih te,
Svuda gde te boli
Da ozdraviš.
Da si mi dozvolio
Pravila bih te.
Od glasa i od onih reči
Koje najviše voliš.
Da si mi dozvolio
Grlila bih te.
Onako s leđa
Dok sediš zamišljen
Na trgu kraj starog sata.
Da si mi dozvolio
Živela bih te.
Da si mi samo dozvolio.
Lidija ne govori često o sebi i to joj je oduvek najteži sastav na zadatu temu. U svojoj glavi spava u cveću, kupa se u čokoladi, peva, piše, voli i pleše.