Bio jednom jedan pošteni čovjek. Skrivao je svačije grijehe, izlazio ljudima u susret, a promovisao samo dobrotu i čuvao svačije dostojanstvo. Neki su ga zvali „Čuvar Duša“. I sami šejtani su se poubijali pored njega, jer nisu znali šta bi više uradili kako bi mu naudili ili posadili lošu misao u njegov um.
Imao je jednom djevojku, ali ga je ostavila jer je bio fin prema njoj, kaže: „Ti mene bolan nećeš ni slagat ni ružno pogledat, kud ću ja sa tobom takvim, de me barem udari da znam jesam li živa“. I ode. A on sav zbunjen osta u mjestu ukovan, otrovan nejasnoćom i zarobljen u okovima konfuzije.
Ali on nastavi da hara svojom dobrotom i spokojom. Svima je bilo dosadno sa njima, nikada nije dizao tona i uvijek pričao lijepo, rekli bi, de malo bolan zari, da povisimo ton, malo galame, kavge, kako možeš tako vazda bit smiren. Često bi na ovakve stvari odgovarao blagim osmijehom i otišao. Toliko se trudio da iščupa dobro iz ljudi na vidjelo, da je jednom ženi nekoj pomogao nakon što ga je polila kantom vode, vraćajući se sa česne, a on ti uzme tu kantu pa na česmu da je napuni vodom. Žena sva u čudu reče, e jesi bezveze, ne mogu sama od sebe bit zla. De
samo malo, barem obrve spusti, da te mogu barem kleti do kuće. Jok. Znao je on da joj je srce bolesno.
Tako je i preselio, niko mu na dženazu nije došao, kažu, da se ne bi zarazili prevelikom dobrotom pa će biti dosadno, neće se imat o čemu pričat i svi će biti lijepi. I tako on da sačuva druge duše, sačuva samo svoju. Ostale su samo priče o njemu, uz koju bi se kraj uvijek završao sa „Budala“.
Na Sudnjem danu, nikoga od njih nije sreo. A volio bi, da im se izvine što bolje nije umio, što jače nije pokušao.
Autor: Ernad Dedović
weheartit.com
