Voda je mirna i verovatno ledeno hladna. Plaši me to što ne mogu da joj vidim dno, čak se ni ne nazire.
Stojimo na istrulelim daskama nekog zabačenog splava i samo čekam momenat kada ćemo propasti u dubine.
Ti već pališ treću cigaretu, a ja strepim. Strepim i na samu pomisao na to da ovo vrlo lako može biti samo san.
Sve što mogu da vidim jesu odrazi svetla na površini jezera, i poneki obasjani deo tvog lica. Ćutimo vec četrdeset minuta, ali to mi ne smeta. Čujem ti srce, znam da i ti čuješ moje.
Autor: Anastasija Svilenkov
pinterest.com
