Čudno kuvam slatku kafu
i čudno vezujem pertle,
čudno grlim jastuk dok spavam
i čudno buncam
dok čudno sanjam.
Čudno je što sam crna
koliko sam i šarena,
čudno – što žmurim
kada se smejem,
i čudno sam dete,
i čudna sam žena.
Čudno držim olovku
i čudno pišem,
čudno volim
i čudno dišem
kad se od svega umorim.
Čudno je što imam
stotinu dvadeset osam emocija
i samo tri izraza lica
da ih dočaram,
čudno je što volim miris dima
i što me golica
kad mi pređeš dlanom preko ramena.
Čudan mi je domali prst na desnoj ruci
i pega iznad levog kolena,
čudne su mi oči
kad se napune vetrom,
i duša mi je čudna
kad se u nju pomno zagledaš.
I sve je to sasvim u redu –
jer sam tako čudna
sva čudno tvoja,
jer bi ti bez mene
život bio običan
i sasvim malo,
malčice
čudan.
Izvor fotografije: pexels.com
