Čoveku nije moguće
slomiti srce.
Ne tripuj,
kažeš
to su samo gluposti
koje su izmislili
amerikanci
vizigoti
stari Rimljani
to su, neke bajke
za zastrašivanje
dece koja se plaše
mraka.
Srce se ne može
slomiti
budalo jedna!
Srce je mišić
nije kost,
pa da se polomi
i tako polomljeno
zaraste.
A šta ćemo,
sa onim što si ti
polomila
ti, koja si
rođena kao iluzija
prerasla u potrebu
a zatim
izrasla u želju
iz koje se rodila
ljubav.
Ljubav, koju mi
nikada nisi uzvratila.
I šta ima loše
u tome
što sam se zaljubio
što sam rane
alkoholom lečio
što tvoje ćutanje
nikada i nisam
razumeo
što tako zaljubljen
do tebe
nikada nisam dopreo.
Pa kako sam i mogao,
kada si stalno
bežala
živeći u uverenju
da nismo
jedno za drugo.
Da smo se
u pogrešno vreme
sudarili
da se nismo
dovoljno dobro
skapirali
da nismo kliknuli
i da se nismo
uklopili.
Ali,
ne zaboravi
da je, jedna budala
na tebe ipak
otkinula
budala, koja je
noćima maštala
o tvojim golim kolenima.
Budala,
čije si srce
slomila
kao staklenu čašu
tokom one
pesme
koja u centar dira,
pogađa
i koja,
nakon tvog odlaska
živi
umirući
po lokalnim kafanama..
Autor: Mario Bačlija
pinterest.com
