Pitam se
da li je moralo
tako okrutno
i iznenada
da se završi
sve ovo, među nama.
I gde smo to mi
kojim putevima
koračamo,
čemu li se
jedno bez drugoga
nadamo
i zašto ne umemo
ili
ne želimo
da priznamo
da nam je
jedino ljubav
bila dovoljna
za sreću.
A mi,
postadosmo
dve budale
koje su se volele
ludo
klinački
i neobuzdano.
Koje nekada
nisu marile
za duge
kiše jesenje.
Kojima čak
nije bilo
ni bitno
hoće li vesti
na radiju
najaviti
novi
državni udar,
ni
da li će
migrantska kriza
da prestane.
Nisu nas zanimale
novosti,
ni prazne priče
onih,
koji su nam
glumili prijatelje
pa se, potom
grohotno naslađivali
našim iznenadnim
rastankom.
I čemu nas je
taj prokleti
razlaz
naučio?
Da nikada
i nikoga
nismo umeli
da volimo.
Da nikada više
i nećemo
moći da volimo
jer
sve ono
što je
našim danima
pružalo smisao
odjednom je,
preko noći,
nestalo.
Autor: Mario Bačlija ◊ Izvor fotografije: pinterest.com
