Buđenje je nekada dosta teže od nesanice! I to ne samo zbog mrzovolje, nedostatka sna i toga što je lepše ostati ušuškan u toplini svoga doma, nego ustati i ranom zorom, u sumorno jutro krenuti u novi radni dan.
Ne, buđenje je nekada teško i kada ima sasvim dovoljno vremena za sve, kada se nigde ne žuri i kada sami biramo kako ćemo provesti dan. A teško je jer otvaranje očiju boli! Boli kao da vam seku kožu praveći te male pukotine koje treba da vam pruže pogled na svet oko vas, boli kao da vam užarenu šipku stavljaju na glavu.
Da, tako sviću jutra kada tama postane lepša od svetlosti, san jedino utočište, a java mesto nam kom ne želite da se nađete. Ta svetlost koja vas odjednom preplavi kada raširite očne kapke, zaslepi vas, pritiska grudi i kad da se iznenada nađete na mestu na kom ne želite da budete… A opet morate!
favim.com
San vas je napustio, noć je otišla na neko drugo mesto da pruža utehu nekim drugim ljudima, vama je svanulo. Kakva ironija! Svanulo, a nikad mračnije nije bilo… Svetlost je svuda, sve se budi i tako je živo, a samo u vama nema života, samo se vi osvrćete okolo tražeći pogled koji nećete sresti, tražeći život koji više nemate!
I sada treba nasmejani da ustanete i radujete se tom danu, da ga posmatrate u svoj njegovoj lepoti, a više ni jutarnja kafa nema onaj isti miris, gledate je i sa svakim gutljajem kao da otrov sipate u sebe. Gorka kafa sve je gorča, iz pidžame vam se ne izlazi, pa puštate komediju da vas razveseli, ali odjevnom vam i ona tera suze na oči!
Onda gledate u vedro nebo dok vam sunce prži kožu, a to plavetnilo vam smeta, previše je svetlo za vaše tamne oči… Previše je tu radosti za tugu koja je u vama, previše plavetnila koje odjednom treba da zameni crnu boju, previše jave za vas koji živite od sna!
Boli! Buđenje nekada žestoko boli, baš poput iznenadnog šamara, poput pada sa ogromne visine, poput onog bola kada vas nešto tako nenadano pogodi, da ne znate ni odakle je došlo… I tada samo čekate da se smrači, da tama ponovo zavlada nebom, ulicama i vama, da vas konačno savlada i utonete u san pomalo se plašeći toga šta nosi novo buđenje… A znate da nosi bol.
Autor: Bojana Krkeljić
