Zvuk zvona na mobilnom telefonu kasno u noć… Prve misli bile su mi: Ko me to sad u ove sitne sate ometa da ne mogu ni da se isplačem na miru u vreme koje mi je određenosamoza to? Bacih pogled ...

U tom momentu mi je u glavi bio haos. Pokušavala sam da rasporedim po fasciklama u mozgu sve svoje obaveze, da ih uklopim u taj dan, nekako možda i pritisnem da ih što više stane, jer sutra su me čekale ...

Često  kada imamo neki problem, čini nam se da je on najveći, da je svima ostalima lakše nego nama i da nas niko na celom svetu ne razume. Ne pričam o izuzetno teškim problemima, bolestima, tragedijama. Reč je o onim svakodnevnim, ...

Svako od nas ima jedna leđa i dve ruke. Posedujemo po jednu dušu. Toliko džepova da ponesemo sebe i ponešto tuđe, više muka nego radosti, jer u sreći i o sreći svojoj će nas retko ko obavestiti. Mnogi očekuju da ...

Visila je tu godinama. Zakačena na poslednjem klinu, zakucanom bez ikakve ideje, tek da posluži. Menjala je boje. Kad su je kupili, bila je limun žuta, osvežavajuća, vedra, od punijeg žerseja. Dugmad, kupljena u Španiji, u radnji antikviteta, vremenom su ...

Odmah po završetku škole svi su pitali kada ću se zaposliti. Kada sam se zaposlila, pitali su kad ću da se udam. Po rođenju prve bebe, kada će druga. Nakon druge više me niko ništa nije pitao. Usledilo je doba ...

Imam četrdeset godina, upola godina staža, malo manje od toga  godina roditeljstva, bezbroj cvetića i zakrpa na duši, raskinutih i sastavljenih dana, nekoliko pravih prijatelja, gomilu knjiga i fotografija, nekoliko pari vredne obuće, gomilu potrebne i nepotrebne garderobe, šminku prosečne ...

Tragovi su svuda oko nas. Kuda god da krenemo, kroz čiji god život da prođemo – za nama ostaje neizbrisiv trag. Ostaju baš poput stopa u pesku, vetar ih vremenom prekrije i odnese, ali ih pesak dobro pamti. pixabay.com Prepliću ...

„Kada ti život da limun, ti napravi limunadu“, reče mi jednom neko želeći da me ohrabri, podstakne i da mi vetar u leđa. Da, zaista dobar savet, ali znaš, nekada i ta limunada bude previše kisela, a što joj više ...

Znaš li, M, da je prošla čitava večnost od kada smo se poslednji put videle? Verovatno bi mi ti sad rekla da nema baš toliko, ali meni zaista deluje kao večnost… Ne znam kako tebi prolazi vreme, ali kod mene ...

Drhtim… Osećam kako se život lomi u meni, kao da duša ne može da odluči želi li još uvek da bude u ovom telu ili, ipak da ode negde… I taman krene napolje, da pobegne, da ode što dalje, a ...

Cijeli septembar sam bila bolesna, tako da sam cijeli oktobar provela pokušavajući da ovladam propuštenim gradivom. Većim dijelom mi je pošlo za rukom. Istorija, po običaju, navici ili nečem sličnom nije, ali nije ni važno. Ono što mi je specijalno ...