Završili ste srednju školu, upisali željeni fakultet i spremni ste da napokon odlepršate iz topline roditeljskog gnezda. Neminovno se nameće pitanje – gde živeti? Mnogi biraju privatan smeštaj, zato što smatraju da neće umeti da se prilagode zajedničkom životu u domskoj sobi, zato što vole da uče naglas, smeta im galama, ili su samo opterećeni brojnim predrasudama o studentskim domovima. I kada jednom završe fakultet i ostave studentske dane iza sebe, bude im žao što bar deo studiranja nisu proživeli kao domci.
Zašto je boravak u domu izuzetno važan deo u sklapanju slagalice zvane „studentski život“?
Nije najbitnije, ali je bitno – jeftiniji smeštaj od domskog nećete naći nigde. Još ako ste korisnik neke stipendije, troškove stanovanja i ishrane možete da pokrijete potpuno sami – i da uživate u osećaju da ste se roditeljima bar malo skinuli s vrata. A evo i nekih drugih, zaista važnih odgovora na pitanje: zašto je dobro biti domac?
- Ne zavaravajte se da gledanjem rialiti programa možete da naučite nešto o ljudskim karakterima i ponašanju, niti da će vam to biti od koristi u stvarnom životu. Ljude ćete upoznati samo ako lično zakoračite u njihov svet – a život u domu je idealna prilika za to. Hteli – ne hteli, ovde ćete upoznati mnoštvo najrazličitijih ljudskih profila: uplašene brucoše i opuštene apsolvente, štrebere i prepisivače, borce i mamine maze, iskrene i koristoljubive, umetnike, pravnike, hemičare, sportiste… I kroz lično iskustvo shvatićete kako svako od njih funkcioniše, šta od koga možete očekivati i kako se prema kome treba postaviti.
- U domu ćete naučiti mnogo novih stvari i steći niz novih iskustava. Primera radi, naučićete kako se suše peškiri na radijatoru, kako se prave kokice u šerpi na rešou ili kako se tegle sa ajvarom i pekmezom, u nedostatku frižidera, čuvaju na prozoru. Moraćete da se naviknete da se penjete stepenicama na peti sprat, jer lifta uglavnom nema (a ima li šta bolje za vašu kondiciju i liniju?). Naučićete i da usputno svraćanje kod docimera „na pet minuta“ uglavnom završi maratonskim gledanjem epizoda „Otvorenih vrata“, koje neretko potraje i do jutarnjih časova. A sigurno ćete bar jednom iskusiti i kako je to ostati sam u čitaonici u pet ujutru. Možda dođete i do zanimljivog saznanja da u jednu domsku sobu, ako se kreveti podignu uza zid, može da stane i do četrdeset ljudi, ali i da nije nemoguće da vam žurku prekine portir jer su vas komšije prijavile zbog glasne muzike.
- Domska ljubav zaborava nema! Nema domca/domkinje koji se bar jednom nije zagledao u simpatičnog docimera ili zgodnu docimerku. Uvek ćete pamtiti slatka očijukanja preko prozora, držanje za ruke na klupici ispred doma, ljubakanje po hodnicima (pri čemu vas nimalo ne dotiče to što vas snima sigurnosna kamera), i dan kada ste prvi put zamolili cimera/cimerku da večeras malo duže ostane u čitaonici.
- Zašto su prijateljstva koja se rode u domu jača od svih koja ste ranije sklopili? Možda zato što život u domu nalikuje na život u jednoj velikoj porodici. Živite u istoj „kući“, delite iste brige i radosti, i znate da u bilo koje doba dana ili noći možete da zakucate na nečija vrata, bilo da vam je potrebno prijateljsko rame za plakanje ili samo čašica razgovora. Ponekad, čak, i bukvalno podelite zadnju koru hleba.
- Svako studiranje neizbežno nosi sa sobom veću ili manju dozu stresa. Pa ipak, svaka muka se lakše podnosi kada ste okruženi ljudima koji brinu iste brige kao i vi.
A kafa u čitaonici, zajedničko učenje i pauze na terasi lako mogu postati zanimljivi rituali koji će vam spremanje ispita učiniti lakšim.
- Stan može da iznajmi svako, ali da biste bili stanar doma, morate da osvojite mesto iznad crte na rang-listi. Dakle, potreban vam je dobar prosek. A kada jednom shvatite koliko je život u domu sjajan, želja da ostanete u njemu svakako će vam biti dobra motivacija da zagrejete stolicu i snabdete se dobrim ocenama.
- Život u domu će vas sigurno promeniti – nabolje. Ako ste samoživi, pomoći će vam da postanete tolerantniji, jer nema zajedničkog života bez uvažavanja tuđih želja i potreba. Ukoliko ste, pak, isuviše stidljivi, učiniće vas slobodnijim i društvenijim: naučićete kako da kažete ne i kako da se izborite za sebe i svoje želje. Kad-tad moraćete i da skupite hrabrost da zakucate na tuđa vrata i zamolite za kašičicu kafe ili kockice za jamb. A nije nemoguće da se iz toga izrodi i neko novo prijateljstvo, a što da ne i cimerstvo. I nešto jako važno – naučićete da delite: jer nema slađe gozbe nego kad se vas nekoliko okupi u istoj sobi i na neki improvizovani stočić istresete đakonije koje ste doneli od kuće, pa zajedno uživate u probanju raznih vrsta ajvara i kolača, dok prepričavate zanimljive dogodovštine.
Da se ne lažemo – studentski domovi nisu luksuzne vile, ali nisu ni trošne i prljave barake, kakvim ih verovatno mnogi zamišljaju. Dobro, možda će vam nekad neka bubašvabica pretrčati preko pločica u kupatilu, ali veći ste od nje i sigurno vas neće pojesti. Možda će vam ponekad ići na živce docimerka koja u osam izjutra pušta Rijanu, ili studentkinja solo pevanja koja živi pored čitaonice i raspevava se dok vi učite, ili će vas iritirati komšije difovci koji u hodniku ispred vaših vrata treniraju preskakanje konopca. Ali zar nisu baš te slatke male nesavršenosti ono što život u studentskom domu čini… savršenim?
Dijana Jelenkov po struci je profesor srpskog jezika i književnosti. U stvarnom životu oprobala se kao nastavnik, novinar, pisac, lektor, prevodilac, recenzent, kreativac. Još uvek nije sigurna šta je od svega toga (najviše) ona. Voli uvrnute knjige, tople čajeve, čokoladu i nebo u svim njihovim varijantama. Teško joj je da poveruje koliko ima godina.