Pregled tekstova: Lidija Miljković

Prvi januar


31. decembar, glavni pretres Nije bilo uobičajeno da Nova godina sluša o prethodnoj, niti o životu na Zemlji uopšte. Neki ustaljeni sled događaja bio bi poziv Godine na dužnosti Novoj godini – podsetnik da ne kasni, i pravilo pri susretu – nikako pogled u prolazu, samo pogled u leđa tada već Staroj godini. Mene ona nije zvala, već su me…

nastavi čitanje »

Tako mi je malo falilo


Tako mi je malo falilo Da ti danas kažem Koliko mi nedostaješ. Da sam te ostala praznih ruku, A pune dve pretkomore tvog imena I dve komore srca pune tvojih očiju. Tako mi je malo falilo Da ti danas kažem Da bih živela sa tobom Negde na kraju grada, Odakle se vide svi tvoji sokaci I sva tvoja brda. Tako…

nastavi čitanje »

Krijem se


Krila sam se od tebe Na najčudnijim mestima – Najčešće u unutrašnjem džepu tvog kaputa Pre nego i zadnje njegovo dugme zakopčaš, Celo bih svoje biće u njega skrila – I oči i obraze, i male pobede i velike poraze. Krila sam se od tebe Baš tu na rubu košulje – Pri zagrljaju bih spustila usne na kragnu Meko i…

nastavi čitanje »

Jesi li, nekada. . .?


Jesi li, nekada, Mislio kako oblaci deluju mekano? I kako bi se na njima najudobnije maštalo I sa njih posmatrao svet? Jesi li, nekada, Pomislio koliko stari gramofon može da te ugreje Kada ga probudiš laganim dodirom ploče I pustiš iglu da po njoj crta krugove? Jesi li, nekada, Uhvatio sebe kako zagledan u prozore zgrada Krojiš priče o ljudima…

nastavi čitanje »

Milo moje


Ljubim ti Jagodice prstiju Koje na vratu osetim Kao najfiniji pamuk. Grlim ti grudi Stamene i snažne, Na koje stane ceo jedan svet Kada na njih naslonim glavu. Volim ti kosu U kojoj kriješ oluju I sve što ti pritiska dan Dok ti na čelu pravi bore. Ljubim ti Džep košulje, U koji ti krišom spuštam pisma I izjavljujem ljubav.…

nastavi čitanje »

Ništa mi nisi


Nisi moj kišni kolovoz O koji se boso stopalo okliznulo I pomislilo da je dobro Što na tebe može da spusti telo. Nisi moje nebo Iz čijih oblaka pada letnja kiša Dodirujući svaki pedalj kože Kao najfinija svila. Nisi mi vetar Na koji kosa miriše u jesen, Nisi pahulja Koja me za jagodice štipa u zimu. Nisi mi draga uspomena…

nastavi čitanje »

Sve biste vi Breda Pita


– Ih, pa gde baš za njega zauzetog da pitaš? – Pa dobro, nije kao da mu na čelu piše, al’ nisam ni iznenađena. – I gde se od svih za njega najlepšeg uhvati, što ne pita za nekog grdnijeg? – … – Nema, sve ste iste. Sve biste vi Breda Pita, a nije kao da ste sve Anđelina Džoli.…

nastavi čitanje »

Kad bi se oko nas rušio svet


Kad bi se oko nas rušio svet Da li bi me držala za ruku? Rekla da nije važno, Da smo zajedno, Da je naš svet ceo A ovaj neka se i sruši. Kad bi se oko nas rušio svet Da li bi me poljubila? Da skončamo spojenih usana, Dok tlo podrhtava i puca pod našim stopalima? Kad bi se oko…

nastavi čitanje »

Srešćemo se ponovo


Srešćemo se ponovo, znam. U jesen, Kada zemlja bude mirisala na kišu, Sat će otkucavati podne, A sa crkve će se čuti zvona. Ja ću nositi kaput zakopčan do grla Jer posle tebe Ni vetru ne dopuštam da se skrije u moj vrat, Tvoje će ruke biti van džepova Jer danas nemaju za koga da ih greju. Krv će jurnuti…

nastavi čitanje »

Festina lente


– Sve se nešto mislim k’o da će kiša . – rekao sam očiju usmjerenih u oblake. – U super, odavno nisam lepo pokisla. – razdragano je koračala ispred mene mostom koji je vodio do Akademije Likovnih umjetnosti k’o fol me zafrkavajući. – Hajmo sjesti ovdje blizu dok kiša ne prođe? – iste sekunde sam osjetio prve kapi na trepavicama…

nastavi čitanje »