Al’ se nekad dobro jelo!

O lepotama menze i čarima koje ova ustanova unosi u svaki studentski život već je bilo reči. Ali, setimo se jedne nemile činjenice – menza nije supermarket, i ne radi od 00 do 24. A studentski želudac nije navijen da zavija samo u vreme doručka, ručka ili večere, već jako često i van ovih termina.

Šta kada vam crevca zapevaju negde oko ponoći, dok obnavljate ključna ispitna pitanja ili odmarate mozak uz omiljenu seriju?

Studentski džep/novčanik poznat je po tome da nije uvek u mogućnosti da svom vlasniku priušti veliku pljesku u tortilji ili specijalitet iz obližnjeg kineskog restorana. Evo nekih ideja kako da uz minimum kulinarskog umeća, vremena i novca ipak ne ostanete gladni:

Uzmi sve što ti život pruža.

Verovatno niste uvek u stanju da pojedete sve što vam ponude za neki obrok u menzi, i sa žaljenjem ostavljate sadržaj u tanjiru, svesni da će uskoro završiti u smeću. Nikako nije praktično poneti sa sobom preostali pasulj ili nepojedenu sarmu, ali pakovanje paštete, kečapa ili kačkavalja koje vam ostane sa doručka izuzetno su prenosive stvari. Isto je i sa hlebom – niko vas neće udariti po prstima ako uzmete dve veknice i jednu odnesete u dom, za kasnije. Naravno, uvek će se naći neko ko će smatrati da je iznošenje hrane iz menze jadno i sramotno. Nepobitna činjenica – ono što ponesete sa sobom deo je obroka koji ste platitili. Ako ste ga platili, onda vam i pripada. Ako vam pripada, možete sa njime da činite šta vam je volja. I zašto biste davali dodatni novac za hleb iz prodavnice ili paštetu, kada ga, najverovatnije, ionako nemate u izobilju?

dove-1528782_960_720

Zasucite rukave.

Prosečna studentska soba ne pruža mnogo mogućnosti za kulinarske eksperimente – ali ima i specijaliteta za koje vam je dovoljan rešo na kome kuvate kafu (po mogućnosti malo veći), i neka šerpica ili tiganj. Šta sve možete spremati u domskim uslovima?

  • Prženice. Sve što vam treba su veknice hleba (onog koji ste “ukrali” iz menze), malo ulja i neko jaje. Umutite smesu, umočite kriške i pazite da vam ne zagore. Kada ste gladni, umeju da budu jako ukusne i bez bilo kakvih dodataka.
  • Kokice. Ako ih nikada niste pravili, ili ste od onih gotovana koji preferiraju kokice iz mikrotalasne, eto prilike da naučite da ih spremate i u šerpi na rešou. Neće vam škoditi da se malo razmrdate boreći se sa šerpom, a odlične su da se bar malo utoli glad u pauzama između učenja.
  • Makarone. Ne zahtevaju nikakav talenat za kuvanje, nisu skupe, brzo se spremaju, a u nedostatku adekvatnog posuđa, mogu se jesti i kašičicom iz neke malo veće šolje. 🙂 Naravno, najbolje su sa kečapom – onim “kradenim” sa doručka.
  • Jaja na sto načina. Možda ste nekad čuli onu studentsku mudrost: “Koliko sam jaja pojeo kao student, sramota me kokoški u oči da pogledam!” 🙂 Ali, ovo je svakako jedna od najjeftinijih varijanti. Čak i ako nemate tiganj i ne možete da se usavršavate u spremanju kajgane i jaja na oko, jaje možete skuvati i u najobičnijoj džezvi.
  • Palačinke. Nešto zahtevniji, ali i zabavniji put do punog stomaka. Trebaće vam malo više sastojaka i vremena, ali kad ih cimerski podelite, neće vam teško pasti. Recept možete naći na internetu, ali teško da ćete mnogo pogrešiti i ako improvizujete. Brašno, jaja, kisela voda ili mleko… Dodajte sastojke po ukusu i osećaju i zabavljajte se razbijanjem grudvica u testu i vežbanjem okretanja palačinki u vazduhu.

Iz maminog špajza.

Ako vam majka stalno dosađuje uvaljujući vam teglice džema i ajvara da ponesete sa sobom u dom, poslušajte je – bićete joj do neba zahvalni kada vam u pola noći zacvile crevca, a vi imate šta da namažete na ‘leba. Samo vodite računa da vam se ovi specijaliteti ne pokvare, jer svi znamo da studentske sobe ne mogu da se pohvale opremljenošću frižiderima i zamrzivačima.

Na kraju, pomenimo i ovo – u društvu je slađe! Nije bitno da li ćete u skromnoj studentskoj sobi uživati u raskošnoj gozbi ili malo zagorelim prženicama sa ajvarom. I najskromnija hrana postaće dragoceni užitak, ako je samo podelite sa pravim ljudima.